• R0пр=0,00227  (3.78) бу ерда: ерлаштиргич юмалоқ пўлатдан узунлиги 5 м ва диаметри 12 мм олинган.
  • R0.тр= 0,00325 (3.80)
  • Шакли бўйича ерлаштиришни контурлик ва четга олиб чиқилган турлари мавжуд.
  • Ерлаштириш магистрали ёрдамида олиб чиқилган ерлаштиргични ускуналарга уланади.
  • 4-Ma’ruza: Mavzu: Elektr ta’minoti tizimlaridagi tarmoq va qurilmalarni himoyalash vositalari




    Download 1,62 Mb.
    bet9/9
    Sana20.01.2024
    Hajmi1,62 Mb.
    #141978
    1   2   3   4   5   6   7   8   9
    Bog'liq
    4-Ma’ruza ETTL
    Yuqori abaro\'tli elktro dvigatellar, 17-bob, Bedbud0898 1998, Javohir Teri kasaliklari., \'”Αsimliklarning mineral oziqlanishi Mineral elementlarning fiziologik, 93254, sherzod test, Erkli sinash, ilyosbek, mat statistika, O\'GILOY AKT, 1-босқич элэктр лабаратория, Kadirov Odiljon Salomjonovich, N. mahmudov, A. Rafiyev, Elektr va texnika xavfsizligi

    R0=(0,366 L) Lg (4Ld), (3.77) 

    бу ерда: L- вертикал ерлаштиргич узунлиги, м;

    d-ерлаштиргични диаметри, м:

    Ҳисоблаш учун соддалаштирилган ифодадан фойдаланиш мумкин:

    R0пр=0,00227  (3.78)

    бу ерда: ерлаштиргич юмалоқ пўлатдан узунлиги 5 м ва диаметри 12 мм олинган.

    R0.у=0,0034 ; (3.79)

    бу ерда: ерлаштиргич бурчакли пўлатдан 50 х 50 х 5 узунлиги 2,5 м

    R0.тр= 0,00325 (3.80) 

    бу ерда: ерлаштиргич пўлат қувурдан узунлиги 2,5 м ва диаметри 60 мм.

    Вертикал ерлаштиргичлар сони R0=R1 ва R=R3 қийматлари бўйича аниқланади:

    n=R0 (R3), (3.81)

    бу ерда: n- экранлаш коэффициенти.


    Тупроқ характеристкаси

    Жойлаштирилган чуқурлик, м

    Ҳисобий коэффициентлар

    1

    2

    3

    Суглинок (лойли тупроқ)
    Экин ер (0,6 м дан чуқури лой)
    Тош аралаш лой
    Оҳак тош
    +ум аралаш тош
    Торф(чиринди)
    +ум
    Лой

    0,8 -3,8
     
    0-3
     
    0-2
    0-2
    0-2
    0-2
    0-2
    0-2

    2,0
     
    -
    1,8
     
    2,5
    1,5
    1,4
    2,4
    2,4

    1,5
     
    1,32
     
    1,2
    1,51
    1,3
    1,1
    1,56
    1,36

    1,4
     
    1,2
     
    1,1
    1,2
    1,2
    1,0
    1,2
    1,2

    Шакли бўйича ерлаштиришни контурлик ва четга олиб чиқилган турлари мавжуд.

    Олиб чиқилган ерлаштиришда ерлаштиргичлар асосан бир жойда ўзаро 2,5-3 м масофада жойлаштирилади.

    Ерлаштириш магистрали ёрдамида олиб чиқилган ерлаштиргични ускуналарга уланади.

    Контурли ерлаштиришда ерлаштиргичлар ҳимоя қилиш қурилмасини атрофида (периметрида) жойлаштирилади ёки худуд катта бўлса ҳимоя чегара ичида ҳам жойлаштирилиши мумкин. Кучланиш 1000 В дан юқори бўлган электр қурилмаларда контурлик ерлаштириш шарт.

    Ерлаштиришни кетма-кет ёки контур бўйича жойлаштириш қурилмани режаси бўйича аниқланади. Катта туташув токлари мавжуд қурилмалари учун ерлаштиргичлар ва полосалар бир текис жойлаштириш потенциални тақсимотини худуд бўйича бир хиллигини таъминлайди. Бунинг учун қурилмаларни ўқи бўйича 0,5 м чуқурликда текислаш ўтказгичлари (симлар) ётқизилади ва ҳар 6 м да бир-бирига уланади. Потенциалларни текислаш ташкилотларга кириш ва чиқиш йўлларида қўлланилиши кўзда тутилади.


    Download 1,62 Mb.
    1   2   3   4   5   6   7   8   9




    Download 1,62 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    4-Ma’ruza: Mavzu: Elektr ta’minoti tizimlaridagi tarmoq va qurilmalarni himoyalash vositalari

    Download 1,62 Mb.