Оқлиқ (оқлик) – келин қилиш учун танланган қизга тўй жўнатилганда,
Сурхондарёнинг деярлли барча ҳудудларида кийим-кечак, мато ва
тақинчоқлар билан бирга оқ мато (оқлик) ҳам жўнатилади. Бу ердаги асосий
ният келин-куёвга ойдин ва ёруғ ҳаёт тилаги ҳисобланса, иккинчи бир маъноси
келин ва унинг оиласига ишонч рамзи ҳисобланади. Яхши ният билан ўғил
уйлантираётган куёв тараф қизнинг бокиралигига ишонаётганлиги, куёв уйида
юзи ёруғ бўлишини тилаётганлигининг белгиси ҳисобланади.
Чиммат – келинга куёв тарафдан жўнатилган оқлиқни келин юзларига
тутиб, куёвнинг уйига биринчи бор киради. Бу ерда биринчи маъно келиннинг
маданияти ва ибо-ҳаёсидан далолат берса, иккинчи маъноси қизнинг бокира
эканлигига белги ҳисобланади. Тўйнинг эртаси куни (Сурхондарёда
яшайдиган туркманларда тўй куни, Жарқўрғон ва Термизда) келин-куёв
биринчи кечасида шу оқлиқдан фойдаланилади. Куёв тараф (одатда аёллар)
қизнинг бокиралигин текширишади.
Оқ сурди – келиннинг уйига куёв тараф, куёвнинг уйига келин тараф
кириб келаётганда сочларига, юзларига, қошларига ун сепиш, суртиш одати.
Бундан кўзланган асосий мақсад, оқлик – ёруғлик, яхшилик билан
бошланаётган муносабатлар бардавом бўлишини ният қилишдир. Юқорида
айтиб ўтганимиз каби, оқ рангнинг яхшилик белгиси сифатида қараш воҳага
хос хусусият.
1
3. Виноградов В. С. Перевод: Общие и лексические вопросы: учебное пособие. М.: КДУ, 2004. 240 с. , 37
2
Худойберганова Д. Лингвокультурология терминларининг қисқача изоҳли луғати. Т.: Туронзамин зиё,
2015., 26 бет
Tilshunoslikdagi zamonaviy yo
‘
nalishlar: muammo va yechimlar
30
Бундан ташқари, келин-куёвга поёндоз тўшалганда, устига оқ мато
тўшаш, чимилдиққа оқ мато парчасидан қўшиб тикиш каби одатлар ҳам
борки, булар ҳам юқоридаги каби ижобий маъно – ёруғ ва ойдин ҳаёт, порлоқ
келажак, тинч ва осойишта турмуш кабиларни ифодалайди.
Адабиётлар:
1.Гумбольдт В. Избранные труды по языкознанию. М.: Изд-во Прогресс,
1984. 396 с.
2.Виноградов В. С. Перевод: Общие и лексические вопросы: учебное
пособие. М.: КДУ, 2004. 240 с. , 27
3.Воробьев В. В. Лингвокультурология: монография. М.: РУДН, 2008.
336 с., 45 с.
4.Кириллова Н. Н., Афанасьева А. Л. Практическое пособие по
лингвокультурологии: французский язык. СПб.: Изд-во СПбГУ, 2008. 212 с.,73
5. Потебня А. А. Мысль и язык. М.: Лабиринт, 1999. 349 с.
6. Власова Е. А. Соотношение понятий «язык», «культура» и «картина
мира» // Филологические науки. Вопросы теории и практики. Тамбов: Грамота,
2012. № 7 (18). Часть 1.
7. Новый словарь методических терминов и понятий (теория и практика
обучения языкам). — М.: Издательство ИКАР. Э. Г. Азимов, А. Н. Щукин. 2009
8. Виноградов В. С. Перевод: Общие и лексические вопросы: учебное
пособие. М.: КДУ, 2004. 240 с. , 37
9. Худойберганова Д. Лингвокультурология терминларининг қисқача
изоҳли луғати. Т.: Туронзамин зиё, 2015., 26 бет
Tilshunoslikdagi zamonaviy yo
‘
nalishlar: muammo va yechimlar
31
|