• 4 - масала. Астроидани айланишидан ҳосил бўлган сиртни визуаллаш- тиринг. Дастур : Астроидани ясаш a=2; t
  • Аниқ интегрални ҳисоблаш
  • Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish
    bet237/291
    Sana02.06.2024
    Hajmi10,42 Mb.
    #259172
    1   ...   233   234   235   236   237   238   239   240   ...   291
    Bog'liq
    УМК Ихтисос Даст Воситалар (1)

    4 - масала.
    Астроидани айланишидан ҳосил бўлган сиртни визуаллаш-
    тиринг. 
    Дастур

    Астроидани ясаш 
    a=2; 
    t
    =-2*pi:pi/20:2*pi; 
    X=a*cos(t).^3; 
    Y=a*sin(t).^3; 
    w=300; 
    h=300; figure('Units','Pixels','position', 
    [100,100,w,h]); 
    plot(X,Y) 
    xlabel('x'); ylabel('y'); 
    axis([-3, 3, -3, 3]);
    Натижа: 
    9.2.4-расм. Астроида чизмаси. 
    % Айланиш сирти 
    a
    =2; 
    t
    =-2*pi:pi/20:2*pi; 
    X=a*cos(t).^3; 
    v=0:pi/20:2*pi; 
    [T,V]=meshgrid(t,v); 
    Y=a*sin(T).^3; 
    X1=X; 
    Y1=Y.*cos(V); 
    Z1=Y.*sin(V); 
    figure;
    hFigure=gcf; 
    set(hFigure,'Color',[1 1 1]); 
    surf(X1,Y1,Z1) 
    hAxes=gca; 


    291 
    set(hAxes,'Color',[0.9,0.9,0.9]); 
    colorbar; 
    xlabel('x'); ylabel('y'); zlabel('z'); 
    view([-24,40])
    hold on
    hPlot=plot(X,Y); 
    set(hPlot,'LineWidth',5)
    set(hPlot,'Color',[1 0 1]) 
    Натижа: 
    9.2.5-расм. АстроиданингОХ ўқи атрофида айланишидан ҳосил бўлган 
    сирт. 
    5-масала.
    Қутб координатадларда Бернулли лимнискатасини ясанг:
    Дастур: 
    a=1; 
    r=[]; phi=[]; 
    for p=0:pi/60:2*pi 
    if 2*a^2*cos(2*p)>=0 
    r=[r sqrt(2*a^2*cos(2*p))]; 
    phi=[phi p]; 
    end 
    end 
    hFigure=gcf; 
    set(hFigure,'Color',[1 1 1]); 
    hP=polar(phi,r); 
    set(hP,'LineWidth',2); 
    Натижа:
    9.2.6.-расм.Бернулли лимнискатаси. 
    6-масала
    . MatLab да сонли ва символлик ҳисоблашлардан фойдаланиб: а

    аниқ интегрални
    ; б) 
    икки каррали интегрални
    ; в) 
    1-тур сирт бўйича интегрални
    ҳисобланг. 
    а) 
    Аниқ интегрални ҳисоблаш
    ҳақидаги масала сонли таҳлилнинг мумтоз 
    масалаларидан ҳисобланади. Аниқ интегрални барча ҳисоблаш методлари ичида 


    292 
    энг содда, шу билан бирга муваффақиятли фойдаланилаётгани трапециялар 
    методидир. Ушбу метод учун MatLabда 
    trapz(x,y)
    (
    edit trapz
    буйруғи ушбу 
    функциянинг матнини чиқариш имкониятини беради) фунция кўзда тутилган. Бир 
    ўлчовли 
    х
    (вектор) массив интегралости функция аргументининг дискрет 
    қийматларини ўзига олади. Ушбу нуқталарда интеграости функция қийматлари 
    бир ўлчовли 
    y
    массивда берилган. Кўпинча интеграллаш учун текис тўр 
    танлайдилар, яъни
    х
    массив элементлари бир-биридан бир хил қийматдаги – 
    интеграллаш қадамидаги оралиқда жойлашган. Интегрални ҳисоблаш аниқлиги 
    интеграллаш қадамига боғлиқ: бу қадам қанчалик кичик бўлса, аниқлик шунчалик 
    катта бўлади.

    Download 10,42 Mb.
    1   ...   233   234   235   236   237   238   239   240   ...   291




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi

    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish