• Масала ва мисоллар . 1. Интернет (ёки бошқа манба)дан MathСad, MatLab, Statistica, Mathematica, Maple
  • МАВЗУ-7. Mathematica aмалий дастури ва унинг имкониятлари. Mathematica дастурининг умумий кўриниши Режа: 1.
  • Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish
    bet77/291
    Sana02.06.2024
    Hajmi10,42 Mb.
    #259172
    1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   291
    Bog'liq
    УМК Ихтисос Даст Воситалар (1)

    Масала ва мисоллар

     
    1.
    Интернет (ёки бошқа манба)дан MathСad, 
    MatLab,
    Statistica, 
    Mathematica, Maple, 
    АvtоCad
    ва
    Graphics
    дастурларини ёзиб олиб, 
    омпьютерингизга ўрнатинг. 
    2.
    Юқорида номи саналган дастурларни асосий ойналарини компьютерда 
    чиқаринг ва турли символларни экранга чиқариб кўринг.. 
    МАВЗУ-7. Mathematica aмалий дастури ва унинг имкониятлари. 
    Mathematica дастурининг умумий кўриниши 
     
    Режа: 
    1.
     
    Mathematica
    aмалий дастури ҳақида маълумот. 
    2.
     
    Дастурнинг асосий аналитик имкониятлари. 
    3.
     
    Mathematica
    ва унинг компьютер алгебрасида тутган ўрни. 
    4.
     
    Дастурдан фойдаланиш асослари. 
    Таяч 
    тушунчалар: 
    рекуррент 
    тенгламалар, 
    лимитлар, 
    дифференциал 
    тенгламалар,хусусий хосилали тенгламалар, интеграллаш ва дифференциаллаш, 
    Фурье ва Лаплас алмаштиришлари, вейвлет- таҳлил, AceFEM, Analog Insydes
    Derivatives Expert , Fuzzy Logic, 
    Geometrica

    Дастурнинг асосий аналитик имкониятлари қуйидагилардан иборат

    полиномиал ва тригонометрик тенгсизликлар системасини, шунингдек уларга 
    келтириладиган трансцендент тенгламаларни ечиш;
    рекуррент тенгламаларни ечиш; 
    ифодаларни соддалаштириш; 
    лимитларни топиш; 
    функцияларни итеграллаш ва дифференциаллаш; 
    чекли ва чексиз йиғинди ва кўпайтмаларни 
    топиш; 
    дифференциал 
    тенгламаларни 
    ва 
    хусусий 
    ҳосилали тенгламаларни ечиш; 
    Фурье ва Лаплас алмаштиришлари, шунингдек Z-алмаштириши; 
    функцияни Тейлор қаторига ёйиш, Тейлор қатори устида амаллар: 
    қўшиш, кўпайтириш, композиция, тескари функцияни топиш; 
    вейвлет- таҳлил. 
    Система шунингдек, ихтиёрий аниқликда функция (шу жумладан, махсус 
    функция)ларнинг қийматини аниқлаш, ихтиёрий сондаги аргументли функцияни 
    полиномиал 
    интерполяциясини амалга 
    ошириш, 
    маълум 
    қийматлар 
    бўйича 
    эҳтимолликни ҳисоблаш каби сонли ҳисобларни амалга оширади. 


    85 
    Назарий-сонли имкониятлари
    – тартиб номерига кўра содда сонни аниқлаш, 
    берилган сондан катта бўлмаган содда сонлар миқдорини аниқлаш; Фурьенинг дискрет 
    алмаштирилиши; сонларни содда кўпайтувчиларга ёйиш, ЭКУБ ва ЭУКларни топиш.
    Чизиқли-алгебраик имконятлари
    – матрицалар билан ишлаш (қўшиш, кўпайтириш, 
    тескарисини топиш, векторга кўпайтириш, дитерминантни ҳисоблаш, экспонентани 
    ҳисоблаш), хусусий қийматлар ва хусусий векторларни излашданиборат. 
    Система натижаларни алифболи-рақамли шаклда ҳам, график кўринишда ҳам 
    тақдим этади. Хусусан, функция графикларини, шу жумладан, параметрли эгри чизиқлар 
    ва сиртларни ясаш; геометрик шаклларни (синиқ чизиқлар, доиралар, тўғри 
    тўртбурчаклар ва ш.к.лар) ясаш; графларни ясаш ва уларни манипуляция қилиш. Бундан 
    ташқари, овоз чиқариш, аналитик функция ёки нуқталар тўплами орқали бериладиган 
    графикни ясаш жорий этилган. 
    Дастурлаш. 
    Система Си тилида дастурий кодни автоматик генерация ва уларни 
    компоновка қилишни таъминлайди; бунда генерацияланган дастурлар автоном равишда 
    фойдаланилиши мумкин. Си-кодни яратиш, қайта ишлаш ва мақбуллаштириш учун 
    Symbolic Cни фойдаланишни қўллаб-қувватлайди. Дастурлар ташқи динамик 
    кутубхоналарни фойдаланишлари мумкин, шу жумладан, CUDA ва OpenCL лар 
    интеграцияси қўллаб-қувватланади.
    Mathematica 
    дастурлаш тили — бу функционал дастурлашнинг ифодаланадиган 
    тилидир
    .
     
    Mathematica
    системаси баъзи функциялар, айниқса чизиқли алгебрага доир 
    функциялар мақбуллаштириш мақсадида Си тилида ёзилган бўлсада, Mathematica тилида 
    ёзилган деса бўлади. 
    Mathematica
    дастурини бажарилиши (цикллар ва шартли ўтишлар)ни 
    бошқаришнинг ностандарт операторларини ва объектга йўналтирилган ёндашувни 
    қўллаган ҳолда процедурали дастурлашни қўллаб-қувватлайди. 
    Mathematica
    да
    ростланган ҳисоблашлар имконияти бор
    . Шунингдек, 
    Mathematic

    системасида 
    у ёки бу 
    ифодалар билан ишлаш қоидасини бериш мумкин.
    Mathematica
    ни кенгайтмалари
    .
    Системада масалаларнинг махсус синфини ечиш 
    учун кўп сондаги кенгайтмалар мавжуд. Масалан, AceFEM кенгайтмаси чекли 
    элементлар методи ёрдамида физик ва математик масалаларни ечиш учун, Analog 
    Insydes кенгайтмаси — моделлаш, электр схемаларни таҳлил қилиш ва яратиш учун, 
    Derivatives Expert — қиммат қоғозларни ва  дериватив
    23)
    ларни таҳлил қилиш учун, Fuzzy 
    Logic — тоқ тўпламларни яратиш, модификация қилиш ва визуаллаштириш учун 
    фойдаланилади. Геометрик масалаларни ечиш учун 
    Geometrica
    (геометрик объектларни 
    аниқ ясаш ва таъкидларни текшириш имкониятига эга бўлган геометрик маълумотнома) 
    ва 
    Geometry Expressions
    (символлик геометрия) кенгайтмалар мавжуд. Шунингдек, 
    кенгайтмалар C++ ва Fortran 90 дастурлаш тилларига кодли-генераторлар ва 
    Excel
     ни 
     LabView билан ўзаро таъсири учун интеграллашган пакетлар жорий этилган. 
    Математик ҳисобларни автоматлаштириш учун, дастур тузиб ишлатиладиган 
    микрокалькуляторлардан токи юқори қувватли супер ЭҲМгача бўлган ҳисоблаш 
    воситалари фойдаланилади. Шунга қарамай, ушбу ҳисоблар хануз мураккаб иш бўлиб 
    қолмоқда. Бундан ташқари, фойдаланувчилар томонидан ушбу дастурни компьютерда 
    қўллаш ўзининг қийинчиликларига олиб келди, жумладан, ҳисобларни бошлашдан 
    23) 

    Download 10,42 Mb.
    1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   291




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi

    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish