• 2) х ни 8 га кўпайтириш;
  • 6) 5 пункт натижасини 4 пункт натижасига бўламиз;
  • Блок-схема деб
  • Алгоритмнинг ҳар бир қадами блок-схемада бирор бир геометрик шакл билан акс эттирилган бўлади. Шакллар ўзаро йўналиш чизиқлари билан бирлаштирилади.
  • Mаsаlаning аlgоritmini ishlаb chiqish quyidаgi bоsqichlаrdаn
  • Алгоритмни сўз билан ифодалаш




    Download 4,73 Mb.
    bet7/21
    Sana02.02.2024
    Hajmi4,73 Mb.
    #150283
    1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21
    Bog'liq
    9-mavzu
    HUJAYRANING ORGANOITLARI, 3-kurs Mehnat huquqi mantiqiy savollar javoblari
    Алгоритмни сўз билан ифодалаш

    Алгоритмни сўз билан ифодалаш

    Алгоритмни сўз билан ифодалаш

    1) берилган х ни қийматини ўқиш;

    2) х ни 8 га кўпайтириш;

    3) 2 пунктдаги ҳисоблаш натижасини илдиздан чиқариш;

    4) 3 пунктдаги натижага 1 ни қўшамиз;

    5) х ни 3 га кўпайтириш;

    6) 5 пункт натижасини 4 пункт натижасига бўламиз;

    7) олинган натижани y ни қиймати деб ёзамиз.


    Алгоритмларнинг ифодалаш усуллари

    Алгоритмни график шаклда ифодалаш

    Блок-схема деб, берилган алгоритмни амалга оширишдаги амаллар кетма-кетлигининг оддий тилдаги тасвирлаш элементлари билан тўлдирилган график тасвирга айтилади.

    Алгоритмнинг ҳар бир қадами блок-схемада бирор бир геометрик шакл билан акс эттирилган бўлади. Шакллар ўзаро йўналиш чизиқлари билан бирлаштирилади.

    Алгоритмини алгоритмик тилда ифодалаш

    • Алгоритмик тил табиий тилга яқинроқ ҳисобланади. Алгоритимк тилни ишлаб чиқишда шу мақсад қилиб қўйилган. Бироқ, алгоритмик тилда конструкция тузиш қоидалари бироз “жиддий” ҳисобланади. Яъни алгоритмик тилда алгоритмни ифодалаш камроқ турли хил ифодаланишлардан фойдаланилади. Масалан, иккита ўзгарувчи a ва b нинг кўпайтмаси математикада бир неча хил шаклга эга: 1) ab; 2) ab; 3) ab ва ҳ.к. Алгоритмик тилда эса, масалан Бейсик тилида қуйидагича ёзилиши мумкин A*B.
    • Алгоритмик тилда тузилган дастур ЭҲМ да бажарилиши учун мўлжалланган.
    • Ҳозирги кунда кенг тарқалган алгоритмик тиллар қуйидагилар ҳисобланади: БЕЙСИК, ФОРТРАН, ПЛ/1, ПАСКАЛЬ.

    Mаsаlаning аlgоritmini ishlаb chiqish quyidаgi bоsqichlаrdаn ibоrаt:


    mа’lumоtlаrgа qаytа ishlоv bеrish bоsqichlаrni bеlgilаb оlish;
    mа’lumоtlаrgа qаytа ishlоv bеrish bоsqichlаri kеtmа-kеtligini ulаr o`rtаsidаgi mаntiqiy аlоqаlаrni o`rnаtish аsоsidа аniqlаsh;
    hаr bir bоsqich mаzmunini izоhlаsh.

    Download 4,73 Mb.
    1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21




    Download 4,73 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Алгоритмни сўз билан ифодалаш

    Download 4,73 Mb.