Mas’ul muharrirlar: Olimjon Tojiyev




Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/219
Sana19.01.2024
Hajmi3,62 Mb.
#140785
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   219
Keywords: onomatopoeia, imitative words, onamatopema, onоmatoponym, 
onоmatop, universal nature of onоmatopeya, classification of onоmatopemes, 
general, comparative-typological aspects of onоmatopemes.
 
Тил мулоқатнинг энг мукаммал воситаси сифатида объектив борлиқдаги 
барча нарсалар (предмтлар, шахслар, муносабатлар, иш-харакатлар, ҳолатлар, 
жараёнлар, сифат ва миқдор, даража, тарз ва шу каби бошқа бир катор 
воқеликлар)ни ўзида бевосита ва билвосита акс эттиради, ифодалайди, 
мулоқатни адекват бўлишига хизмат қилади. Тил бундай ҳодисаларни ўзидаги 
мавжуд вербал воситалар ёрдамида воқеалантиради, шу сабабли бундай 
воситаларни тилшуносликда бир умуматама - “вербализатор” (объективатор, 
репрезентант, актуализатор, номинатор ва х. к (яъни “воқеалантирувчи”, 
“моддийлаштирувчи”, ёки “ рўёбга чиқарувчи” восита) атамаси билан 
юритилади.
Замонавий 
жаҳон 
тилшунослигида 
ономатопея 
масалаларига 
бағишланган айрим ишларда муаммонинг асосан монолингвал жиҳатларига 
эътибор каратилган бўлиб, унинг умумлисоний, полилингвал – қиёсий ва 
типологик жихатлари деярли ўрганилмаган, шунингдек мазкур ходисанинг 
метатушунчалари, метатерминлари ва метатили масалалари бу сохадаги олиб 
борилган мўъжазгина ишларнинг кун тартибига қўйилмаган
1
.
Тил инсон томонидан объектив борлиқни инъикос қилиш, билиш ва 
олинган билимлар ҳақида ўзгалар билан мулоқат олиб боришда тенгги йўқ 
воситадир, чунки инсон борлиқни концептлар ва категориялар орқали ўрганар 
экан, у концептуаллаштириш, категориялаштириш ва шунгаўхшаш бир қатор 
жараёнлар орқали уларни тизимли инъикос этади. Инсон тафаккуридаги барча 
тахминлар, тассавурлар, фикр-мулоҳазалар, тушунчалар, ғоялар, концептуал 
(идрокий) 
ва 
категориал 
маънолар 
(семантикалар) 
концептларга 
бирлашадилар ва улар орқали вербаллаштириладилар (воқеалантириладилар). 
Демак, инсон вокеликни инъикос этганидан сўнг, у мазкур воқелик ҳакида 
ўзгалар билан мулоқатга киришса, у ўзининг муддаосини, мақсадини 
мулоқатдошига тўлаконли етказишга ҳаракат қилар экан, у тафаккуридаги 
1
Brcdin H. Onomatopoeia as a Figure and a Linguistic Principle/.'New Literary History. - Johns Hopkins University 
Press Volume 27, Number 3, Summer, 1996. - P. 555-569.; 
:
Laing E. A phonological analysis of onomatopoeia in 
early word production. - First Language 20144)94.5 - P. 38. ?

3
Бу хакда каранг: Воронин С. Фоноссмантичсскис 
идеи в зарубежном языкознании —СПБ.: Изд-воЛГУ, 1990. ' Бу хакида каранг: Кунгуров А. Узбек гилида 
тасвирий сўзлар. - Ташкент: Гос. изд-во УзССР, 1966. 
s
Абдурасулов Ё. Структура подражательных слов в 
узбекском языке: Авторсф. дисс. ...канд. филол.наук. -Л., 1972. Ашмарнн Н.И. О морфолотческих категориях 
подражаний в чувашском языке. - Казань, 1928. Боймирзасва С. Матн модаллиги. - Тошкент: Фан, 2010. - 151 
б.Коионов А. Грамматика узбекского языка. -Ташкент: Гос.изд-во УзССР, 1948. Кунгуров Р. Нутк маданияти 
ва услубият асослари. - Тошкент: Укитувчи, 1992. Кунгуров Р. Узбек тилида тасвирий сузлар. - Тошкент: Фан, 
1966. Нуруллова А.А. Ономатопея в современном английском, русском и немецком языках: Авторсф. дисс. 
...канд. филол.наук. - Казан, 2013. 


Tilshunoslikdagi zamonaviy yo

nalishlar: muammo va yechimlar
167 
концептларни турли тил воситалари - вербализаторлари орқали 
воқеалантиришга интилади.
Тилда 
гапирувчи/`ёзувчининг 
баъзида 
объектив 
борлиқдаги 
ономотопеик ҳодисаларни, яъни табиий ва бошқа товушларни ҳам 
мулоқатдошига тушунарли ва тўлақонли етказиб беришга интилади, унда у 
мавжуд товушларга тақлид қилиб, уларни баҳоли қудрат воқеалантиришга 
мажбур бўлади (масалан, ўзбек тилида: вовулламок, тақкилламоқ 
паққилламоқ, тарсилламок, ғаққилламоқ, шаққилламоқ, ғизилламок, 
пизилламоқ, 
жаззиламоқ, 
шувилламок, 
шивирламоқ, 
пичирламоқ, 
шитирламок, 
питирламоқ, 
вишшилламоқ, 
чийилламоқ, 
увилламоқ, 
гувилламоқ, ғувилламоқ, ваққилламок ва бошқалар, инглиз тилида эса: to 
whisper, to bark, to hiss, to rattle, to cackle, to giggle, to bang, to miyaw, to roar, to 
bray, to kniegh, to clap, to tick, to jing, to tick-tuck, to ouch, to rub, etc.
Бундай 
феъллардан 
дерриватив 
(ҳосилавий) 
харакат 
номлари/герундийлар ҳам, отлар хам пайдо бўлиши ҳам мумкин (масалан, 
ҳаракат номлари/ герундийлар: гувиллаш, чийиллаш, пичирлаш, шаккиллаш, 
тарсиллаш, паққиллаш, ваққиллаш, ғаққиллаш, шитирлаш, ғизиллаш, 
пизиллаш, жаззилаш, hissing, snoring, clapping, tapping, roaring, ёки отлар: hiss, 
snore, clap, tap, roar, tick-tuck, drip-drip, rub-rub, jingle ёки тақ-туқ, пақ-пуқ, шақ-
шуқ, тарс-турс, ғарс-ғурс, порс-пурс, тарс- турс, қарс-қурслар, шов-шувлар, 
ғув-ғувлар, миш-мишлар, гала--ғовурлар, лик-ликлар, дик-диклар, пиқ-пиқлар, 
шиқ-шиқлар ва ҳоказолар. Мазкур тил воситалари - вербализаторлари орқали 
инсон тафаккуридаги ўзига ҳос табиий таклидий воқелик ифодаланган, бундай 
воқеликни “ономатопеик концептуал семантика” деб номлашга асос бор, 
чунки бундай семантика замирида инсон идрокидаги объектив тақлидий 
воқелик ётибди, шу боис у ҳар бир тилда ўзига ҳос вербал воситалар орқали 
ифодаланиши умум конуниятдир.
Шуни тъкидлаш лозимки, тилларда бу семантика нафақат вербал 
воситалар, вахоланки новербал, яъни паралингвистик воситалар орқали ҳам 
ифодаланиши мумкин. Лекин мулоқатда вербал воситаларнинг ўрни ўзгача, 
чунки новербал воситалар юқорида зикр этилган семантикани тўлақонли 
ифодалай олмайдилар. Вербал воситалар эса бу маънода тилларда махсус 
воситалар саналиб, улар новербал воситалар билан вазият тақозасига кўра 
қисман синонимик муносабатларга киришадилар.
Барча тилларда ономатопеик воситалар тизими ономатопеик 
концептуал-семантик майдон “ мавжудлигидан далолат беради. Мазкур 
майдоннинг ядроси (феъллар), доминантаси (отлар) ва периферияси 
(равишлар)ни ташкил этувчи аъзолари ўзларига ҳос мақом ва мавқеэ билан 
тилларда кўлланиладилар.



Download 3,62 Mb.
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   219




Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish