• Масала ва машқлар. 1. 1-13 – масалаларни MatLab муҳитида ечинг ва кўрсатилган натижаларни олинг .
  • Таяч тушунчалар: LaTeX, Latexila, Аmsmath, amsthm пакети, amssymb пакети, fontenc пакети, T1, T2A. Inputenc пакети, UTF-8 кодлаш.
  • Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish
    bet149/291
    Sana02.06.2024
    Hajmi10,42 Mb.
    #259172
    1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   291
    Bog'liq
    УМК Ихтисос Даст Воситалар (1)

    Масала ва машқлар. 
     
    1.
    1-13 – масалаларни MatLab муҳитида ечинг ва кўрсатилган 
    натижаларни олинг

    2.
    Уч тифалик (а
    ) аниқ интегрални
    ; б) 
    икки каррали интегрални
    ; в) 
    1-тур 
    сирт бўйича интегрални
    ) интегралларга мисол тузинг, мос дастурини 
    тузинг ва MatLab системада натижасини олинг. 
     
    МАВЗУ-21. Пакет Tex (LaTex) пакети ва у билан ишлаш 
     
    Режа: 
    1.
    LaTeX дастури ҳақида умумий маълумот. 
    2.
    LaTexнинг асосий буйруқлари. 
    3.
    LaTex дастуридаҳужжатнияратиш ва форматлаш асослари. 
    4.
    LaTex дастуридаматематик формулалардан фойдаланиш. 
    Таяч тушунчалар:
    LaTeX, Latexila, Аmsmath, amsthm пакети, amssymb 
    пакети, fontenc пакети, T1, T2A. Inputenc пакети, UTF-8 кодлаш. 
     
    LaTeX — бу кўп фойдаланувчилар ва нашриётлар томонидан 
    фойдаланиладиган энг оммалашган Тех ҳужжатларни белгилаш тилининг 
    модификациясидир. У ёрдамида мақолаларни ёки илмий ишларни териш ва 
    тайёрлашнинг кўп томонларини автоматлаштириш мумкин. Нафақат бўлим ва 
    саҳифаларни номерлаш каби содда томонлар, балки формулаларни, жадваллар, 
    тасвирлар, кесишадиган ҳаволаларни қўйиш ҳам қўллаб-қувватланади.
    Биз унинг асосий имкониятларини кўриб чиқамиз ва бир неча 
    мисолкелтирамиз. Бошловчилар учун энг содда деб ҳисобланадиган иш LaTeXila 
    муҳаррири асосида бажарилади. 
    LaTeX муҳаррирлари одатдаги муҳаррирларга нисбатан форматлашнинг 
    кучлироқ воситаларини тақдим этадилар. Шу билан бирга матнни ёзиш жараёни 
    соддалигича қолади.
    LaTeX ўзига кўп формула, турли тилдаги элементлар, кесишишган ҳавола 
    ва цитаталар, индекслар, библиографияларни олиши мумкин бўлган китоб, 
    илмий маърузалар каби энг тарқалган материлларни форматлаш процедурасини 
    соддалаштириш учун мўлжалланган. Албатта, барча бу нарсаларни LibreOfficeда 
    қилиш мумкин, лекин LaTexilaда уларни бажариш осон, натижа эса сифатлироқ 
    кўринади.
    Latexila —бу GTK да ёзилган Gnome қобиқ учун матнлик LaTeX 
    муҳарриридир, шунинг учун, уни фақат Linuxда фойдаланиш мумкин. Windows 
    учун ихтиёрий бошқа муҳаррирни олиш мумкин, умуман


    182 
    LaTexнинг синтаксиси барча жойда бир хилдир. Ubuntuда муҳаррирни ўрнатиш 
    учун биргина sudo apt install latexila latexila-data texlive-lang-cyrillic буйруқни 
    бажариш етарли, чунки у расмий репозиторий
    43)
    ларда бор.
    Тexlive-lang-cyrillic пакети кириллицани меъёрида қўллаб-қувватлаш учун 
    зарур. Система 400 мегабайтга яқин пакетни юклаб олади ва ўрнатилиб бўлгандан 
    сўнг, дастур асосий менюда пайдо бўлади:
     
    1. 

    Download 10,42 Mb.
    1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   291




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi

    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish