• LaTexнинг асосий буйруқлари
  • Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish
    bet242/291
    Sana02.06.2024
    Hajmi10,42 Mb.
    #259172
    1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   291
    Bog'liq
    УМК Ихтисос Даст Воситалар (1)

    74)
    ларда бор.
    74)
    Репозиторий
    , омбор — қандайдир маълумотлар сақланадиган ва қўллаб-қувватланадиган жой. Кўпинча 
    репозиторийда маълумотлар, кейинчалик тармоқ бўйича тарқатилиши мумкин бўдган файллар кўринишида 
    сақланади.
     


    299 
    Тexlive-lang-cyrillic пакети кириллицани меъёрида қўллаб-қувватлаш учун 
    зарур. Система 400 мегабайтга яқин пакетни юклаб олади ва ўрнатилиб бўлгандан 
    сўнг, дастур асосий менюда пайдо бўлади:
     
    1. 
    LaTexнинг асосий буйруқлари
    . Ўзингиздададиллик хис этишингиз учун, 
    дастур билан ишлашга ўтишдан олдин, LaTeXнинг синтаксисива асосий 
    кўрсатмаларини кўриб чиқиш зарур. LaTexнинг кўп ишлатиладиган буйруқлари 
    билан танишиб чиқамиз. Буйруқларнинг умумий синтаксиси: 
    \буйруқ номи[
    1
    -
    параметр, 2-параметр
    ]{
    1-аргумент
    }{
    2
    -
    аргумент

    Кўрсатманинг номи регистрга сезгир ва у албатта оғма чизиқ билан 
    бошланиши лозим. Баъзи буйруқларга параметрлар узатилади, улар иш 
    хусусиятларини созлайдилар, фигурали қавсларда эса аргументлар узатилади, 
    булар буйруқ ишлайдиган маълумотлардир. Энди буйруқларни кўриб чиқамиз:
    \documentclass — ҳужжат синфини (мақола, китоб, ҳисобот ва ҳоказо); 
    тавсифлайди; 
    \begin —ҳужжат ёки блок бошини кўрсатади; 
    \end — ҳужжат ёки блок охири; 
    \usepackage — жорий ҳужжатга LaTeX буйруқлар пакетини юклайди 
    (кодлаш, шрифт ва бошқаларни созлашга зарур); 
    \maketitle — номли ва бошқалар билан титул варақни яратади; 
    \tableofcontents — мақола ёки китобнинг мазмуни; 


    300 
    \chapter — бобни яратади; 
    \section — бўлимни яратади; 
    \subsection — бўлимостини яратади; 
    \bfseries — қуюқ матн; 
    \textit — курсив; 
    \title — ҳужжат сарлавҳаси; 
    \author — ҳужжат муалифи; 
    \date — ҳужжатни яратиш санаси. 
    LaTexнингбошқа буйруқларини интернетдан олиш мумкин. 

    Download 10,42 Mb.
    1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   291




    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Oʻzbekiston respublikasi oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti informatika va uni oʻqitish metodikasi kafedrasi

    Download 10,42 Mb.
    Pdf ko'rish