• Erkaklar shimining “molniya” tasmali taqilmalarini tikish.
  • Shimning yuqori qismiga ishlov berish usullari
  • Buxoro davlat universitetining pedagogika




    Download 4,42 Mb.
    Pdf ko'rish
    bet62/85
    Sana30.01.2024
    Hajmi4,42 Mb.
    #148264
    1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   85
    Bog'liq
    Bahronova ShaxloTexnik ijodkorlik va konstruksiyalash MAJMUA

    AMALIY MASHG’ULOT № 9 
    Mavzu: O‘g‘il bolalar shimini asos chizmalarini konstruksiyalash. 
    Reja: 
    1. O’g’il bolalar shimini old bo’lagi asos chizmalarini konstruktiyalash. 
    2. O’g’il bolalar shimini ort bo’lagi asos chizmalarini konstruktiyalash. 
    Erkaklar shimining “molniya” tasmali taqilmalarini tikish. (45 - rasm)
    Tugma joyini shimni old bo’lagiga biriktirish uchun ,tugma joyini tugma joyi astari 
    bilan 0,5-0,7 sm kenglikda ag’darma chok bilan tikiladi va o’ngiga ag’darib avra 
    tomondan 0,1-0,2 sm da ziy chiqarib dazmollanadi.
    Tugma joyini taqilmaga 0,5-0,7 sm kenglikda biriktiriladi va chok yorib 
    dazmollanadi,tugma joyi astari ichki qirqimi 0,7-1 sm kenglikda bukilib ,ustidan 
    biriktirma chokka 0,1 sm kenglik bilan bostirib chok tikiladi.Tugma joyi pressda 
    dazmollanadi.. Andoza orqali tugma o’rni belgilanadi va tugma taqiladi.
    Tugma joyini“molniya” tasmali ishlov berishda, karsaj lenta tugma joyining 
    tashqi qirqimiga 0,5 sm da qo’yiladi va ustida qo’yma chok bilan birlashtiriladi. 
    Avradan ziy chiqarib dazmollanadi. Karsaj lenta bilan tugma joyini ichki qirqimi 
    maxsus mashinada yo’rmalanadi va kichik moslama yordamida, taqilma ichkariga 
    bukilgan holda, uning tagiga tugma joyi qo’yilib bir vaqtning o’zida bostirma chok 
    bilan biriktiriladi.


    45 – rasm. Shim taqilmasiga “molniya” tasma qo’yib tikish. 
    Shimning yuqori qismiga ishlov berish usullari 
     
    Shimning belbog’iga ishlov berishda, kamar tutkich bo’lagini ag’darma chok 
    bilan ,qo’yma bostirma chok bilan maxsus mashinada, kengligi belgilangan holda 
    birlashtiriladi. Old bo’lakni ort bo’lak bilan o’ngini o’ngiga qo’yib, 1 sm kenglikda 
    yon qirqimi birlashtiriladi va chok yorib dazmollanadi. Bel aylanasi belgilangan 
    holda ort bo’lakda o’rta chok o’rni belgilanadi. Kamar tutkichni yon cho’ntakni 
    yuqorisiga old bo’lakning taxlama o’rniga, ort bo’lakning vitochka o’rniga qo’yib 
    puxtalanadi. Belbog’ni astar va qotirma bilan ishlov berilsa, birdan astar qotirmaga 
    biriktiriladi va shu chok atrofida astarni aylantirib ,ustidan bostirma chok tikib 
    dazmollanadi. Belbog’ni shimning yuqori qismiga 0,7-0,8 sm kenglikdagi chok 
    bilan biriktiriladi va chok yorib dazmollanadi. Belbog’ni kengligi teskari tomondan 
    belgilanib, birlashtirma chizig’i chiziladi va shu chiziq ustidan qotirma bilan astarni 
    o’ngini o’ngiga qo’yib birlashtiriladi.Tugma joyi bilan belbog’ burchagi chokka 0,-
    0,3 sm qoldirib kertim beriladi va o’ngini o’ngiga ag’darib burchaklari to’g’rilanadi. 
    Belbog’ tomonidan 0,2-0,3 sm ziy chiqarib dazmollanadi. Belbog’ni biriktirma chok 
    ustidan bostirma bezak chok bilan astar qayirmani biriktiradi. Belbog’ namlab isitib 
    dazmollanadi.

    Download 4,42 Mb.
    1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   85




    Download 4,42 Mb.
    Pdf ko'rish