• Ilokucitivnost komisiva
  • Ilokutivnost interogativnosti.
  • Totalna pitawa.
  • Parcijalna pitawa
  • Pitawa izbora
  • Ilokutivnost permisivnosti i koncesivnosti
  • Ilokutivnost pozdravqawa
  • Komunikativna situacija i govorni ~in




    Download 0.67 Mb.
    bet5/6
    Sana10.04.2017
    Hajmi0.67 Mb.
    1   2   3   4   5   6
    Ilokutivnost pretwe - veoma je sli~na komunikativnoj funkciji upozorewa, s tom su{tinskom razlikom da govorno lice deluje iskqu~ivo u svom interesu i, u slu~aju odbijawa sagovornika da sara|uje, ukazuje na mere koje }e li~no preduzeti kako bi kaznio adresata. Dakle semanti~ko-pragmati~ka struktura ~inova upozorewa i pretwe razlikuju se u slede}em:

    • Prilikom izricawa upozorewa govorno lice izri~e iskaz kako bi podstakao sagovornika da deluje iskqu~ivo u svom interesu, {to zna~i da se takva ilokucija odlikuje velikim stepenom zainteresovanosti sagovornika. Npr.

    (470) Pazi, vrelo je !


    • Prilikom izricawa pretwe govorno lice podsti~e adresata da deluje u svom li~nom (govornog lica) interesu, {to zna~i da je komunikativnoj funkciji pretwe svojstven visoki stepen zainteresovanosti govornog lica. Npr.

    (471) Tu`i}u te zbog ove {tete!


    • Upozorewe se veoma ~esto realizuje u iskazima sa neodre|enom ilokutivno{}u (adresat je nepoznat), dok se pretwa upu}uje iskqu~ivo poznatom sagovorniku. Npr.

    (472) Opasnost na putu!

    (473) Glavu }u ti razbiti!


    Napomena: - ovde se ne uzimaju u obzir uop{tene pretwe lica u afektu i sl. Npr.

    (474) Sve }u vas pobiti!



    • Upozorewe i pretwa su uop{teno-ilokutivni ~inovi, tj. zahtevaju zajedni~ku akciju govornog lica i sagovornika, ali se u prvom slu~aju obaveza govornog lica sastoji u preuzimawu odgovornosti za istinitost iskaza, dok se prilikom izricawa pretwe govorno lice obavezuje da preduzme sankcije protiv sagovornika. Npr:

    (475) Upozoravamo na opasnost od izlivawa reka.

    (476) Svima }u to da ispri~am!




    • Upozorewe i pretwa se odlikuju maksimalnim ilokutivnim naponom, ali upozorewe obi~no spada u u~tivi oblik komunikacije, dok su pretwe naj~e{}e grube i primitivne. Npr.

    (477) Slede}i put ide{ kod direktora!

    (478) Sve }u ti gume probu{iti!


    # S obzirom da semanti~ko-pragmati~ka struktura pretwe odslikava uzro~no-posledi~nu vezu izme|u ~ina i wegovih posledica, iskaz u kojem se ostvaruje pretwa mo`e da sadr`i izra`avawe uslova pretwe ili samih sankcija. Iskaz koji sadr`i uslov za ostvarewe pretwe naj~e{}e je imperativnog tipa, i ~esto je poja~an partikulom samo ili veznikom da.


    (479) Ponovi to opet!

    (480) Samo mu pri|i!

    (481) Samo se vrati opet kasno!

    (482) Ajde, udari!

    (483) Da se gubi{ odavde!
    Iskazi koji sadr`e uslov za realizaciju pretwe tako|e mogu biti prohibitivni sa negacijom. Npr.
    (484) Da se nisi usudio!

    (485) Da se to nije ponovilo!

    (486) Da nisi rekao mami!
    Drugi tip iskaza obi~no sadr`i glagol u futuru koji slu`i za deskripciju same pretwe. Wihov sadr`aj zavisi iskqu~ivo od uobraziqe i leksi~kog fonda govornog lica. Npr.

    (487) Razbi}u te kao zve~ku!

    (488) Tu`i}u te majci!

    (489) Krv }e{ mi propquvati!


    Ponekad pretwa mo`e biti iskazana istim jezi~kim sredstvima, kao i upozorewe. U tom se slu~ju prilikom dekodirawa ilokutivnosti polazi od navedenih razlika u semanti~ko-pragmati~koj strukturi ovih govornih ~inova. Npr.
    (mo`e{ da na{kodi{ sebi) upozorewe

    (490) Pazi {ta radi{!

    (mo`e{ da na{kodi{ meni) pretwa

    (posle }e ti ne{to na{koditi) upozorewe

    (491) Posledwa opomena!

    (posle }u ti ja na{koditi) pretwa


    KOMISIVNI ISKAZI
    Ilokucitivnost komisiva.- Komisivni iskazi ukazuju na nameru govornog lica da saop{ti sagovorniku da }e u budu}nosti ispuniti wegova o~ekivawa ili da }e izvr{iti ne{to u wegovu korist. Od svih ostalih iskaza komisivni se razlikuju po tome da su izri~ito uop{teno-ilokutivni, tj. podrazumevaju kako delovawe govornog lica, tako i sagovornika - govorno lice }e izvr{iti pretpostavqeni ~in (ili }e se uzdr`ati od nekog ~ina), dok sagovornik prihvata wegovo uveravawe kao validan dokaz iskrenosti sagovornika.

    Po svojoj ilokutivnosti komisivni iskaz mo`e da se uporedi sa direktivnim iskazom koji sadr`i pretwu. Razlika je u tome da u prvom slu~aju govorno lice uverava da }e ne{to u~initi na {tetu sagovornika, dok u drugom - u wegovom interesu. Izri~u}i komisivni iskaz govorno lice veruje da }e sadr`aj propozicije biti u interesu sagovornika ili u skladu sa wegovim ranijim zahtevima upu}enim govornom licu.

    Referencija se u takvom iskazu prete`no vr{i u vezi sa govornim licem, tj. ono je ekstralingvisti~ki objekat u funkciji teme saop{tewa. Komisivni iskaz pretpostavqa postojawe ranijeg iskustva sagovornika u vezi sa sadr`ajem iskaza, a modelirawe denotativnog prostora referenta kre}e se u pravcu wegovog pozitivnog ocewivawa od strane adresata. Npr.

    (492) Ne}u vi{e da pu{im.

    (493) Od sutra sam novi ~ovek.

    (494) Vrati}u ti dug od prve plate.


    # U funkciji realizacije komisivnih iskaza naj~e{}e se koriste izjavne re~enice koje sadr`e opis budu}e radwe govornog lica ili eventualnog suzdr`avawa od nekog ~ina, formalno izra`enu glagolom u futuru. Npr.

    (495) Do}i }u sutra.

    (496) Zavr{i}u posao do petka.

    (497) Pokloni}u ti za ro|endan bicikl.

    (498) Ne}u te prevariti.

    Komisivni iskaz mo`e biti poja~an intenzifikatorom poput priloga sigurno, uvek, nikada, kao i i frazeolo{kim izrazima ~asna re~, majke mi i sl. Npr.

    (499) Sigurno }u ti pomo}i.

    (500) Ne}u nikada vi{e da pijem.

    (501) Uvek }u te voleti.

    (502) Done}u ti disk - ~asna re~.

    (503) Sti}i }u na vreme, majke mi!
    Eksplicitne performativne formule koriste se u funkciji ostvarewa komisiva samo u slo`enim re~enicama ili samostalno, bez propozicije - ukoliko je sadr`aj obligacije izlo`en u prethodnom ili narednom iskazu. Npr.

    (504) Brinu}u o tvojoj deci. Obe}avam.

    (505) Ne}u te vi{e lagati. Kunem se.

    (506) Dajem re~. Uvek }u postupati u skladu sa Bo`jim i qudskim zakonima.


    Eksplicitni performativ garantujem mo`e da se upotrebi i u prostoj re~enici sa direktnom dopunom. Npr.

    (507) Garantujem kvalitetnu i brzu uslugu.


    Od komisivnih iskaza treba razlikovati autoilokutivne iskaze u kojima se adresat podudara sa samim govornim licem. Pretpostavqeni ~in ili suzdr`avawe od takvog u pseudokomisivnom iskazu je u skladu sa interesima samog govornog lica ili odslikava wegovu rezignaciju, bes i druga emotivna stawa. Npr.

    (508) Od sutra po~iwem dijetu.

    (509) Ne}u vi{e da budem dobar i lud.

    (510) Ne}u vi{e nikom ni{ta da obe}avam.




    INTEROGATIVNI ISKAZI
    Ilokutivnost interogativnosti. - Prema osnovnoj ilokutivnoj funkciji interogativnog iskaza - ‘animirawe sagovornika na ~in pru`awa odgovaraju}e informacije’ mo`emo svrstati pitawa u direktive (o interogativnim iskazima vidi tako|e odeqak Interogativnost u poglavqu Apelativnost). Semanti~ko-pragmati~ku strukturu ovog iskaza mo`emo da ekspliciramo na slede}i na~in:

    • govorno lice nema informaciju koja je neophodna kako bi se upotpunila propozicija interogativnog iskaza;

    • govorno lice u odre|enom trenutku smatra da wegov sagovornik mo`e da mu pru`i neophodnu informaciju;

    • govorno lice verbalnim delovawem podsti~e sagovornika na ~in pru`awa informacije ili na neki akcioni ~in.

    Tre}a od navedenih karakteristika ukazuje na to da interogativni

    iskaz mo`e da izra`ava ilokutivnost pitawa, ali i istovremeno molbe, predloga, ponude i sl. Radi se o dva razli~ita tipa interogativnog iskaza, prvi je monofunkcionalan, tj. prati jedan konkretni ciq - dobijawe odgovaraju}e informacije, popuwavawe informativne praznine, drugi je tip polifunkcionalan. Radi se o tzv. “hibridnim” pitawima koja izra`avaju ilokuciju pitawa i jo{ jednu- direktivnu istovremeno:
    (511) Kako se zove ova ulica? monofunkcionalni iskaz (pitawe)

    (512) Zar }ete tolerisati ovaj ispad? polifunkcionalni (pitawe+molba)

    (513) Da promenim raspored u sobi? polifunkcionalni (pitawe+predlog)

    (514) Kafu ili ~aj? polifunkcionalni (pitawe+ponuda)


    Prvi od navedenih primera odlikuje se otvorenom propozicijom pitawa - neodre|enpo{}u re~enice s obzirom na istinitost ili la`nost pitawa, kao i stawem neinformoisanosti govornog lica, dok jer kod ostalih (512-514) propozicija zatvorena, {to ukazuje na prisustvo druge direktivne ilokucije.

    Dakle, ilokutivni potencijal pitawa blizak je direktivima zbog konstitutivnog pragmati~kog elementa ‘animirawe sagovornika na ~in’, {to obja{wava polifunkcionalnost interogativne forme u realizaciji molbe, predloga, ponude itd. Me|utim, bez obzira na sli~an ilokutivni potencijal pitawe se razlikuje od ostalih direktiva. Razlike se mogu ustanoviti na nivou propozicije (otvorena/zatvorena), kao i pragmati~kim kontekstom u koji spada neinformisanost govornog lica, `eqa adresanta da dobije informaciju, kao i pobu|ivawe na verbalnu interakciju. S obzirom da je o direktivima ve} bilo re~i ranije, u daqem tekstu predmet razmatrawa bi}e monofunkcionalni interogativni iskazi.

    Interogativni iskazi su u ve}ini slu~ajeva ilokutivni, tj. usmereni su na jednog konkretnog sagovornika.

    (515) Kuda si krenuo?

    (516) Gde su moje papu~e?
    [to se ti~e retori~kih pitawa, ona mogu biti autoilokutivna, ukoliko se radi o nepotpunoj govornoj situaciji bez sagovornika (diskurs dnevnika i sl.) ili neodre|eno-ilokutivna, ako su upu}ena {irem auditorijumu. Npr.

    (517) [ta li me ~eka danas?

    (518) [ta radi na{a policija?!
    Retori~ka pitawa, za razliku od obi~nih, tako|e ne podrazumevaju uvo|ewe novog referenta ili modelovawe wegovog denotativnog prostora.

    Npr.
    pitawe odgovor


    (519) Ko se smatra najve}im ruskim pesnikom? uvo|ewe novog referenta

    (520) Kako izgleda moja nova frizura? modelovawe subjektivnog denot. prostora

    (521) Gde sam ostavio svoje nao~are? modelovawe objektivnog denot. prostora

    (522) Koga da qubim i {ta da volim? -


    Ako pitawe ne pretpostavqa odgovor, ono zapravo nije ni pitawe, {to navodi na zakqu~ak da se retori~ka pitawa samo formalno mogu svrstati u interogativne iskaze, jer im je komunikativna funkcija da podstaknu sagovornika ili govorno lice na razmi{qawe povodom nastale situacije. Npr.
    (523) Gde je taj prvi po~etak?

    (524) Kuda stremi savremeni svet?


    Prema tipu verbalnog ~ina koji se zahteva od sagovornika prilikom izricawa interogativnog iskaza razlikujemo slede}a pitawa - totalna, parcijalna i pitawa izbora.
    Totalna pitawa.- Prilikom izricawa totalnog pitawa govorno lice zahteva od sagovornika informaciju koja se odnosi na nastalu situaciju u celini. Takvi interogativni iskazi imaju otvorenu propoziciju, ~iji bi modus mogao biti izra`en pomo}u elementarnog semanti~kog predikata pitam i pretpostavqaju potvrdni ili negativni odgovor (tj. na wih se mo`e odgovoriti sa da ili ne + eventualna rastavna, pogodbena ili kauzalna konstrukcija da, ali...; da, ako...; ne, zato {to...). Takva pitawa mogu biti markirana upitnim partikulama da li, li, zar, ali i formulisana u obliku izjavnih konstrukcija, pra}enih odre|enom upitnom intonacijom? Npr.
    (525) Da li si uradio doma}i?

    (526) Jesi li bila u {koli?

    (527) Zar ste na{li samo u ovoj boji?

    (528) Voli{ ovu vrstu muzike?

    (529) Hladno ti je?

    Totalni interogativni iskazi naj~e{}e se koriste radi zadovoqavawa slede}ih intencija govornog lica:

    - kontrole izvr{ewa obaveze od strane sagovornika:

    (530) Da li si oprao zube?


    - provere pretpostavke u vezi sa budu}om situacijom:

    (531) Marko ne}e do|i?


    - insistirawa na artikulisawu ose}awa od strane sagovornika:

    (532) Da li me voli{?


    - iznu|ivawa obe}awa:

    (533) Svrati}e{ po mene?


    - izra`avawa sumwe u vezi sa nastalom situacijom:

    (534) Da nije suvi{e kasno?


    - poku{aja da se izbegne obaveza, nametnuta od strane sagovornika:

    (535) Moram li na spavawe?


    S obzirom da prilikom postavqawa totalnog pitawa govorno lice ne raspola`e informacijom koju zahteva od sagovornika, ono mo`e da ga formuli{e u odri~nom obliku. Npr.
    (536) Nisi uradio doma}i?

    (537) Ne voli{ ovu vrstu muzike?

    (538) Nije ti hladno?
    Govorno lice tako|e pribegava odri~nom obliku u slu~aju kada kod wega postoji strah, sumwa ili odre|ene `eqe u vezi sa nastalom situacijom. U tom slu~aju se pretpostavqa negacija i u odgovoru. Npr.
    (539) Da ne}e pasti taj luster? Ne boj se, ne}e.

    (540) Ne}e biti prejako? Ne sumwaj, ne}e.


    Totalna pitawa mogu da slu`e i za izra`avawe komunikativne funkcije ~u|ewa, iznena|ewa, neverice govornog lica zbog neo~ekivanosti nastale situacije ili informacije koju je ono upravo dobilo od sagovornika. Npr.

    (541) Ve} ste se vratili?

    (542) Ve} si gladan?

    (543) Nisi znala?


    Ako se takvi iskazi koriste bez glagola, uglavnom predstavqaju citirawe ili parafrazirawe prethodnog iskaza sagovornika. Funkcija iznena|ewa potiskuje ovde ilokuciju interogativnosti u drugi plan, {to se interpunkcijski nagla{ava uzvi~nikom pored upitnika. Npr.
    totalno pitawe prethodni iskaz
    (544) Na fakultetu?! Srela sam ga na fakultetu.

    (545) U pono}?! Pozvao me je u pono}.

    (546) Ceo dan?! Spremala sam taj kola~ ceo dan.

    Parcijalna pitawa.- Interogativni iskazi koji sadr`e parcijalna pitawa koriste se radi podsticawa sagovornika na pru`awe informacije u vezi sa jednim delom iskaza, koji je markiran upitnom re~ju, poput ko, {ta, koji, gde, kuda, odakle, za{to itd. Takvi iskazi zapravo iniciraju uvo|ewe novog referenta u govornu situaciju ili zahtevaju precizirawe koordinata aktuelnog referenta. Npr.
    (547) Ko je to do{ao? - Petar.

    (548) Kada je ispit? - U utorak.

    (549) Za{to voz kasni? - Jer ide obilaznom prugom.

    (550) Kakva je to buka? - Pobedio je na{ tim.


    Napomena: - izme}u totalnih i parcijalnih pitawa ne postoji su{tinska razlika. Radi se o istoj ilokutivnosti, {to potvr|uje ~iwenica da u funkciji totalnog pitawa mo`e da se upotrebi i iskaz sa neodre|enom zamenicom - na granici izme|u totalnog i parcijalnog. Npr.

    (551) Neko zvoni? - Da.

    (552) Ne{to gori? - Ne.
    Parcijalna pitawa mogu tako|e da izra`avaju dopunske komunikativne funkcije, kao {to su:


    • isticawe sumwe u vezi sa nastalom situacijom:

    (553) Ko bi tako ne{to rekao?


    • odbijawe ~ina koji se name}e:

    (554) Za{to bih to u~inio?


    • insistirawe na eventualnom ~inu:

    (556) Za{to ne pro~ita{ tu kwigu?


    • prekoravawe sagovornika:

    (557) Gde si bio dosad?
    Napomena: - u parcijalna pitawa prema obliku mo`emo svrstati

    iskaze sa kvaziinterogativnom funkcijom. Radi se o tzv. ponovqenim pitawima, ~ija je funkcija zapravo fati~ka (usmerena na odr`avawe kontakta me|u sagovornicima) ili se sastoji u izbegavawu konkretnog odgovora. Ponavqawe pitawa tako|e mo`e da bude znak rasejanosti sagovornika ili wegovog promi{qawa odgovora. Npr.


    (558) O ~emu se tamo pri~alo? - O ~emu se pri~alo?

    (559) Gde tako `uri{? - Gde `urim?

    (560) Gde si ostavila kapu? - Gde sam ostavila kapu?

    (561) [ta je to sre}a? - [ta je sre}a?


    U pojedinim tipovima diskursa (nau~nom, didakti~kom,

    publicisti~kom i sl.) pitawa dopune se ~esto koriste u funkciji topikalizacije pru`ene informacije, tj. radi wenog isticawa kao relevantne. Npr.


    (562) Atomi vodonika se udru`uju u stabilne dvoatomske celine. Koliko elektrona sadr`i ova celina? Dva. (Hemija za 7. razred osn. {kole)
    Pitawa izbora - razlikuju se od ostalih tipova prema popuwenosti propozicije koja sadr`i i jedan suvi{an referent. Alternativni referent se elimini{e odgovorom adresata. Npr.
    (563) Da li }e do}i Jelena ili Milica? - Milica.

    (564) Ko }e da mi pomogne - ti ili tata? - Tata.

    (565) Vozom ili avionom? - Vozom.
    Pitawa izbora koja sadr`e samo alternativne referente (bez

    glagola) ~esto se koriste kao poliilokutivni iskazi radi izra`avawa komunikativne funkcije ponude (vidi odeqak Ilokutivnost tipa predloga i preporuke). Npr.

    (566) Limun ili mleko? (u ~aj)

    (567) Leva ili desna? (ruka, prilikom poga|awa)



    PERMISIVNI ISKAZI
    Ilokutivnost permisivnosti i koncesivnosti.- Radi se o iskazima u

    funkciji realizacije dozvole, pristanka, kao i frazama sa komunikativnom funkcijom nepristanka, odbijawa, zabrane, protesta i sl. Iskazi sa navedenim funkcijama uglavnom nastaju kao reakcija na prethodni verbalni ili akcioni ~in sagovornika, ~ime sti~u status reaktivnih, stimulisanih. Sa funkcionalne ta~ke gledi{ta mo`emo da ih razvrstamo u dva podtipa:



    1. Pristanak/nepristanak, dozvola/zabrana govornog lica da adresat ne{to u~ini;

    2. Prihvatawe/neprihvatawe mi{qewa, stava sagovornika u vezi sa ne~im.

    Prvi podtip obuhvata izdiferenciranu ilokutivnu paletu izme|u

    dva suprotna pola - dozvole i zabrane. Govorno lice pribli`ava se pozitivnom polu u modeliranom subjektivnom prostoru referenta, ukoliko izra`ava intenciju pristanka, ru{e}i pri tome pravila, preskripcije, konvencije, norme koji su bili na snazi ranije. Takva govorna situacija podrazumeva da govorno lice mora u`ivati odre|eni li~ni ili institucionalizovani autoritet koji je glavni uslov uspe{nosti adekvatnog govornog ~ina. Dopu{taju}i adresatu da prekr{i ustaqena pravila, govorno lice na neki na~in preuzima odgovornost za ishod budu}eg ~ina sagovornika, smatraju}i da je pretpostavqena radwa u skladu sa wegovim interesima ili sa interesima okoline. Time permisivni iskaz postaje uop{teno ilokutivni. Npr.

    (568) Od sutra mo`ete na posao.

    (569) Po~nite sa blagim optere}ewem.

    (570) Mo`ete ponovo na plivawe.


    Izri~u}i zabranu ili nepristanak na budu}i ~in sagovornika, govorno lice primewuje va`e}a pravila, norme, preskripcije ili odre|uje nove principe daqe interakcije. Pozivaju}i se na tu| ili na svoj autoritet govorno lice osloba|a sebe od daqe odgovornosti za pona{awe adresata i spre~ava sagovornika da deluje na na~in kojim bi bio {tetan po wega ili okolinu. Npr.

    (571) Ne smete da gazite zelene povr{ine.

    (572) Zabraweno je hraniti `ivotiwe.

    (573) Nema vi{e kompjuterskih igrica!


    Ukoliko govorno lice protestuje protiv verbalnih ili akcionih radwi sagovornika ili se ogra|uje od wih, ono se zapravo poziva na postoje}i normativni model i insistira na wegovoj doslednoj primeni. Za razliku od ranije razmatranih permisivnih ~inova, iskazi ovog tipa ne zahtevaju od govornog lica odre|eni autoritet, ve} samo poznavawe va`e}eg preskriptivnog sistema. Npr.

    (574) Protestujem protiv kr{ewa pravilnika.

    (575) Ogra|ujem se od odluke nadle`nih organa.

    (576) Nemojte ovde pu{iti!


    Govorno lice tako|e mo`e da pristane na budu}u akciju sagovornika,

    znaju}i da pri tom kr{i ustaqena pravila. Ono se odlu~uje na takav korak, nadaju}i se da budu}i ~in adresata ne}e nikom da na{kodi, ili zbog rezignacije. Npr.

    (577) Pa dobro, kupi.

    (578) [ta da ti radim.

    (579) Kad si ve} zapeo.

    (580) Radi kako ho}e{.


    # Permisivni iskazi drugog tipa predstavqaju direktnu reakciju na prethodni iskaz sagovornika i ne zahtevaju kao su{tinsko pravilo govorne situacije postojawe bilo kakve vrste autoriteta kod govornog lica ili wegovu upu}enost u sistem va`e}ih pravila. Radi se o subjektivnoj proceni iskaza sagovornika. Npr.

    (581) Ima{ pravo.

    (582) U potpunosti se sla`em sa tobom.

    (583) Gre{i{ u pogledu wegovih sposobnosti.

    (584) Ma kakvi!
    Iskazi ovog tipa koji izra`avaju neslagawe/neprihvatawe ~esto imaju upitni oblik i predstavqaju tip ponovqene propozicije prethodnog iskaza sa kvaziinterogativnom funkcijom (vidi Interogativni iskazi). Npr.
    Iskaz-reakcija Prethodni iskaz

    (585) Ja da idem po hleb?! Idi kupi hleba.

    (586) Da ga zovem u pola no}i? Pozovi ga telefonom.

    (587) Pe{ice, do Brankovog mosta?! Otidi pe{ice.

    # Najja~im ilokutivnim naponom od svih permisivnih i

    koncesivnih iskaza odlikuju se eksplicitne performativne formule sa potvrdnim ili odri~nim oblikom performativnog glagola. Npr.

    (588) Pristajem na tvoj predlog.

    (589) Prihvatam va{u ponudu.

    (590) Zabrawujem ti da ide{ napoqe!

    (591) Ne dopu{tam takvo pona{awe u mom prisustvu!

    (592) Protestujem zbog klevete!

    (593) Odbijam ovo da potpi{em.


    Permisivni iskazi tako|e mogu biti izra`eni izjavnom

    konstrukcijom sa modalnim glagolima mo}i, morati, smeti itd. u jednom od oblika. Npr.

    (594) Mo`e{ da se vrati{.

    (595) Ne sme{ da kasni{.

    (596) Mora{ da slu{a{ oca.

    (597) Ne mogu da vam pomognem.

    (598) Ne smem da kr{im propise.
    Pomo}u frazeolo{kih konstrukcija, kao i putem upotrebe razli~itih ustaqenih formula permisivni iskaz mo`e da primi komukativno optere}ewe neu~tivosti, neobaveznosti ili ironije. Npr.

    (599) Od voqe ti je!

    (600) Kud ide tele, nek ide i u`e.

    (601) Da ne}e{ pe~enih {eva?!

    (602) Ma nemoj!

    EKSPRESIVNI ISKAZI
    Ilokutivnost pozdravqawa. - Sociokomunikativno optere}ewe

    pozdravqawa u govornoj situaciji je o~igledno - prilikom pozdravqawa govorno lice zauzima ne samo odre|eni stav u odnosu na sagovornika, ve} i signali{e o statusu koji mu odre|uje u interakciji (intimnom ili distanciranom, simetrijskom ili asimetrijskom itd.). Npr.

    (603) Dobar dan! - distancirano neutralno

    (604) Zdravo! - intimno, simetrijsko

    (605) Gde si?! - familijarno simetrijsko

    Jedna od osnovnih kognitivnih funkcija pozdravqawa u govornoj situaciji je stvarawe makrostrukturne reprezentacije, tj. scenarija, instrukcije, modela koji se talo`e u subjektivnom iskustvu sagovornika. Aktuelizuju}i odre|eni situativni model, pozdravqawe kao prvi signal daqe upravqa govornom situacijom, a ponekad i odre|uje tok recepcije iskaza. Npr. pozdravqawe poslodavca koje ukazuje na wegovo dobro raspolo`ewe otvara perspektivu daqeg prijateqskog razgovora:

    (606) - Dobar dan svima `elim!

    - Dobar dan, ne{to smo dobro raspolo`eni ...
    Funkcija iskaza pozdravqawa, kao aktuelizatora odre|enog situativnog modela isti~e wegovu ilokutivnu mo}, jer odslikava intenciju govornog lica u odnosu na daqe oblikovawe govorne situacije.

    Pozdravqawe u govornoj situaciji je signal delovawa govornog lica sa ciqem uticaja na voqu i pona{awe sagovornika, to je govorni ~in ~iji se sadr`aj sastoji u uspostavqawu ili prekidawu kontakta sa adresatom, a ilokutivna funkcija odslikava intenciju pokretawa odre|enih obrazaca pona{awa.

    Pozdravqawe je ilokutivno, tj. signal o uspostavqawu ili prekidawu kontakta upu}uje se konkretnom sagovorniku. U javnim nastupima, otvorenim pismima, reklamama i sl. pozdravqawe je neodre|eno-ilokutivno. Npr.

    (607) Po{tovani gledaoci, dobro ve~e.

    (608) Hristos voskrese! (Natpis ispod reklame)
    Pozdravqawe, kao i ostali iskazi sa ekspresivnom ilokutivno{}u

    nije referencijalni ~in, t.j. ono ne nosi nikakvu informaciju u vezi sa referentima daqih iskaza (ukoliko ih uop{te ima), ve} ukazuje na emotivno stawe govornog lica u vezi sa nastalom situacijom (ose}awe radosti, zahvalnosti, krivice i sl.). Moglo bi se re}i, da je referent ekspresivnog iskaza (tj. objekat ekstralingvisti~ke stvarnosti u funkciji teme saop{tewa) samo govorno lice, a referencija se vr{i u vezi sa modelirawem subjektivnog denotativnog prostora sagovornika u odnosu na wega. Govorno lice, izri~u}i ekspresivni iskaz, nastoji da svrsta sebe u odre|eni obrazac, stereotip pona{awa (recimo - dobar ~ovek, qubazan kom{ija, vaspitano dete, dobar prijateq itd.). U takvom kontekstu izostavqawe pozdravqawa ili otpozdravqawa ima tako|e zna~ajnu komunikativnu funkciju - postaje signal socijalne disharmonije (uvre|enosti, odbojnosti, nepo{tovawa ili jednostavno lo{eg vaspitawa).


    # Kao i u mnogim drugim jezicima, u srpskom jeziku se zapa`a

    zna~ajno razmimoila`ewe izme|u sredstava nominacije ~ina pozdravqawa (opra{tawa) i wihovom realizacijom u govornoj situaciji, {to zna~i da glagol pozdravqati, ~ija se semanti~ka interpretacija poklapa sa analizom ilokutivnog sadr`aja adekvatnog ~ina ne ispoqava performativni oblik kao sredstvo wegovog ostvarewa.

    Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u govornoj situaciji upotrebqavaju se tzv


    Download 0.67 Mb.
    1   2   3   4   5   6




    Download 0.67 Mb.

    Bosh sahifa
    Aloqalar

        Bosh sahifa



    Komunikativna situacija i govorni ~in

    Download 0.67 Mb.